Naša putovanja su uvek imala brojne staze, silazili smo s puteva,
putovali duže i teže , izbegavali auto- puteve da bismo videli što više. Posećivali smo manastire i gradove, ali nikada sa potpunom posvećenošću , već onako uz put.
Da
nečega dobrog u svemu ima jeste da smo se ove godine odlučili da
godišnji odmor potrošimo na putovanje kroz Srbiju. Plan je bio da
počenmo s Resavskim krajem , pa dokle stignemo.
Počeli smo sa istraživanjem Golupca, a stigli do Đavolje varoši.
Mnogo kilometara je ostalo za nama: nešto više od dve hiljade
(tamo i nazad- kako kaže Balašević - ,,odvažno kao Bilbo Bagins”
). Obišli smo mnoga mesta i znamenitosti koje ona skrivaju, upoznali
smo ljude kod kojih smo stanovali, izbegavali druženja zbog
pandemije i uživali u lepotama svega što nam se pred očima
pružalo. Bilo je i manje lepog.
Ono
najlepše je priroda.
Najmanje
lepo je mnogo napuštenih pustih i oronulih kuća sa malo stanovnika
i nelepi, često nepristupačni putevi koji su vodili do naših
svetinja. Ima I lepih, modernih kuća ali i one su prazne, vlasnici
su rasuti po svetu u potrazi za svojim parčetom hleba u nadi da će
se jednoga dana vratiti u svoja rodna mesta. Svi zajedno gledaju u
plavi nebeski svod s nadom da će doći neka bolja i lepša vemena u
kojima će obični čovek u lepoti i zelenilu provesti dane od Boga
mu date, da će uživati tišini i miru svetinja, u ispijanju
jutarnje kafe sa komšijama uz lepu reč i poj ptica.
Nelepo
je smeće koje se baca bezobzirno. Slika: prelep potok, žuborom
peva, nad njim se nadvila gusta zelena krošnja, kamenje pored kog
raste gusta zelena paprat zdravih modrih listova , a pored nje
bačen madrac koje nije usamnjen, pored njega čame dva najlonska
džaka.
Ostaje
da plačem za godinama koje smo moje kolege i ja uložili u
vaspitanje dece, a uspostavilo se da ih nismo naučili onom osnovnom.
Sva deca jednom postanu ljudi, a oni čine šta čine.
 |
| Raste iz kamena |
No
želja mi je da oslikam viđeno, da zabravim ružno. Naše putovanje
sam naslovila rednim brojevima po redosledu poseta.
Možda se jednog dana otisnete u avaturu, u istraživanje, u
aktivni odmor koji će vas oporaviti, možda i rastužiti, ali ćete
bar dobiti priliku da svojoj deci ukažete na lepote drage nam
Srbije.
Ukoliko
budete imali vremena i raspoloženja trud će biti isplaćen, a
zakrpljeni i prašnjavi putevi će se zaboraviti.
Zaboravićete
loše putokaze.
Događalo
se da pređemo po nekoliko kilometara pa da se vratimo, jer je znak
bio oštećen ili nedovoljno istaknut.
Zaboravićete
dim iz fabrike, siv i nemilosrdan.
Prirodne
lepote nadoknađuju mnogo toga. Livade pokriverne ljubičastim i
žutim tepisima rascvetalog bilja bogatog mirisa koji budi sva čula.
One pokošene s uredno složenim otkosima pričaju o vrednim rukama
srpskog seljaka oplemenjuju dušu.
Voćnjaci
i šume besprekorno vitkih, visokih stabala s krošnjama do plavog
neba, vodopadi i izvori čiste, bistre i hladne vode, rastinje
dostojno svetskih enciklopedija, manastiri pokriveni mirisom tamjana
oko kojih pesme pevaju laki letnji vetrovi, koji se opet igraju sa
plamičcima voštanih sveća, a njihov miris i slavljenje Gospoda,
nose do nebeskih visina.
Darovani
ste pročišćenjem, očišćenom dušom i verom u neko bolje sutra.
Otvaraju
se pećine, pevaju duboki virovi, a pored potoka predu vodenice
pretvorene u restorane u čijem hladu sklupčane mačke mirno provode
svoje dane.
Sve
je to na dlanu srpske zemlje.
Kao
uvek protivnik je samo vreme koje suviše brzo teče, pa koliko god
da se planira uvek nešto mora ostati za drugi put.
Nekoliko
dana darovanih nam od strane Gospoda, ću pokušati da prikažem u
nešto reči , a njih u ono što se može videti ako je čovek
spreman za avanturu i ako je tu Dragan Đukanović – neumoran za
volanom i fotoaparatom.
S
željom da vam se ostvari neko bolje i lepše putovanje - SREĆNO.
 |
| Bez komentara |
