среда, 24. јун 2015.

Heklana zavesa!



Kroz tajnovitost prozora je pratila dešavanja na ulici. Pomno bi ispraćala i dočekivala svakog komšiju, komšinicu ili nekog njihovog gosta. Naročito su joj prijali posetioci koji bi se u nekom poznom času našli na vratima susednih kuća. Tada bi joj se mašta razvijala i bujala nekadašnjim stazama lične mladosti.
Oprezno bi razgrnula heklanu zavesu nasleđenu davnih dana od pokojne tetke. Po godinama je davno nadživela matoru kokošku. Nije je volela. U stvari volela je malo koga. Nikada i nikome to neće priznati osim sebi u retkim trenucima dosade i naletima mirnih dana u ulici.
U stvari ljude trpi samo zbog dosade. Dugi su dani, još su duže večeri, a tek se noći oduže unedogled.
Sa zvukom prvih nemoguće dosadnih komšijskih petlova ustaje. Uzima metlu i izlazi na ulicu. Čisti! Nema šta da počisti, ali to uopšte nije bitno!
 Ponekad se dogodi da obere lišće sa starog oraha koji je davno zasađen na ulici ispred komšijske kuće.
Zašto ga ne bi brala , tako ga sprečava da samo otpadne?
-Šta to radite?
-Berem lišće za ormane, protiv moljaca...
-Zar se to ne bere u proleće?
-Paaaa, može i sada...

Najviše je mrzela one paklene letnje vrućine kada je i prolaznika i posetilaca malo.
-Niko me nije video.gle, gleeee... ko to stiže? - polako je zavirila kroz blago razgrnutu zavesu. Najhitrijim staračkim korakom se uputila na ulicu. Zadihano bi izgovarala...
-Tražili vas neki ljudi...Dobar dan, nisam ni kazala... Tražili vas neki ljudi i doneli veliku torbu. Ja reče da mi ostave , a oni neće. Ne poznaju me, ne znaju da ja nikoga ne diram...
-Dobar dan, hvala , naći će nas kasnije. Ako smo im potrebni naći će nas. Vama hvala.
Iako sama živela je opušteno. Problem sa novcem nije imala. Nasledila je muževljevu boračku penziju.
-A, njemu, Bog da dušu prosti...
Javno nije pominjala Boga. Pa ona je partizanka, muž partizan....
-Tita i niko drugi!
Svakog ponedeljka je išla u frizeraj, iako je prevalila osamdesetu, volela je vodenu trajnu. Sama sebi se činila mlađom bar deceniju. U dokonim danima lovila je prolaznike na ulici i pomno je raspredala priču. Neko je priču prihvatao iz poštovanja prema njenim godinama , a neko...
- Halo, jesi li ti....
-Da ja sam , izvolite.
-Da li poznaješ... dala sam joj pare...
- Kome?
-Pa kazala je da poznaje Savku sa onog ćoška i da će mi vratiti...
-Koliko?
-Hiljadu dinara!
-Ne smete tako, ne smete nepoznate primati u kuću, nisu svi dobronamerni...
-Kako da povratim novac?
-Nikako, možete samo da ne primate nepoznate ljude u kuću. Zaključajte vrata i ne primajte nepoznate!
- Neću, neću, meni bilo žao, kaže nema , vratiće...staračke oči su na trenutak izgledale kao nekada davno u detinjstvu.
Komšinici žao, ali nema mogućnosti da pomogne, samo da kratko da savet i da ostane pri tome.Mogla je i mnogo gore da prođe. 
...
Helkana zavesa se samo na trenutak pomeri, upije ulično dešavanje i vrati se na svoje staro mesto.

Nekoliko heklanih motiva koji se mogu ugraditi u uavese!


Нема коментара:

Постави коментар

Dragi prijatelji ukoliko imate komentar na pročitani post slobodno napišite.Hvala!