субота, 05. септембар 2015.

Doboš torta!

Sedeo je ispred vrata stana. Nije se usuđivao da uđe unutra. Pognute glave je čekao da oluja prođe pa da na vrhovima prstiju tiho domili do kupatila jer ga je iznad svega zov prirode mučio. Ipak nije se usuđivao ni da odškrine ulazna vrata.
 - Moje krivice nema. Čekao sam ćerku i zeta da najave dolazak. Baš je moj zet dobro dete. Ima strast koju deli sa mnom.
 Kada pecanje jednom obuzme čoveka obuzme ga za ceo život. Ono vlada mojim mislima. Jedva sam čekao da dođu. Pa dok njih dve uz kaficu razmenjuju svoje teme, nas dvojica se posvetimo prirodi.  Voda nas svojom mirnoćom ponese, mi ćutimo i osećamo. Sa malo reči se dobro razumemo. Nema vike, nema nesporazuma, samo plovak i tišina...A sada ovo!
...
- Ma samo neka se pojavi! Dobiće i pecanje i pecaljke po glavi! Smoždiću ga! Neće mu ni dlaka na glavi ostati! Ima da ga nema! Da mi to uradi! Sada! Sve sam lepo spremila! Sve sam lepo uradila! Da mi to uradi! Zgomiću ga! Samo da se pojavi!
...
- Bože kojiko li je sati? Pući ću!

Sat na ruci je pokazivao da se vreme ručka uveliko približilo. Gosti samo što nisu stigli. Nije mogao da ih dočeka. Skupio se i zgrčio, ima još malo da čeka.
...
- Tata, šta ti radiš tu? Zašto nisi unutra? Zar baš ne možeš da nas dočekaš? - ćerka mu prilazi i pozdravlja se s njim. Prilazi i zet.
- Vi ste baš nestrpljivi, idemo odmah posle ručka!
On samo ćuti, pozdravlja se i ne govori ništa. Posle kratkog zvonjenja ona otvara vrata. Ljubi ćerku i zeta. Za njega ne postoji reč. On ćuti, pravi se da ne prisustvuje. Šunja se prema kupatilu.
- Mama, divno si postavila sto, divno miriše! Šta si nam napravila kao dezert?
- E, dezert je nešto posebno! Doboš torta!
- Znaš da mi to najviše volimo!
- Da, ali je nećete jesti! Bacila sam je! - poglede pune besa baca u pravcu kupatila.
- Kao i svu hranu koja je bila u frižideru!
- Maaamaaa!
- Tvoj otac, kog obožavaš, je kupio crve kao mamce za pecanje. Stavio ih je u frižider. Oni su se razmileli na sve strane, pa i po torti i kroz tortu...

Omiljeni otac pokajnički  dolazi pognute glave. Više nije mogao da izdrži.
Na sav njem bes odgovorio je prvo prigušenim smehom. Smeh se širio. Uskoro se stan tresao.

1 коментар:

Dragi prijatelji ukoliko imate komentar na pročitani post slobodno napišite.Hvala!