уторак, 9. јануар 2018.

Dodirnuli smo Nebo

Dodirnuli smo Nebo.
Poklonili smo se senima oca
Poklonili smo se senima majke.
Ujedinjenih misli
Brat i
Ja.

Stojeći jedno poredrugog
U tišini
Vratili smo se stazama
Radosnog detinjstva.

Držali smo se za ruke,
Radovali se prvom žutom  psu.
Beše to Fifi
Kao u dečjoj pesmi.

Dočekivali smo oca iz
Treće smene.
Majku smo na uglu čekali
Njen osmeh
I njenu strogost.

Putovali smo na more.

Penjali se na najviše stablo
I odirali kožu s bosih nogu.

Mrzeli smo kada tata čisti sneg ispred kuće
I kada majka odmara nedeljom popodne.

Voleli smo rođendane.
Voleli smo prve trešnje i
Vinogradske breskve.
Ćokoladu sa lešnicima
Krupne crvene jabuke.

Brat krupnim prstima  pali sveću
Na ovaj sveti dan.
Mirno ispod debelog pokrivača
Zajedno snivaju san
Otac i
Majka.

Dodirnuli smo Nebo.


1 коментар:

  1. Доживео сам ове речи. Док нам сећања трају живеће нам И родитељи и наши пријатељи који су отишли.

    ОдговориИзбриши

Dragi prijatelji ukoliko imate komentar na pročitani post slobodno napišite.Hvala!