Plavi različak, usamljeni ljutić, kratko cvetanje malog kaktusa, cvetanje voća, usamljena travka, obilje svetlosti u sunčanom danu ili stidljivo pomeranje grana na blagom povetarcu. Sve je tu zbog sebe, ne zbog nas!
Zastanimo, zaboravimo želje, probleme, zavidnost, zaboravimo loše u sebi i divimo se.
Sa dobrim ljudima je slično. Nisu dobri zbog drugih , nego zbog sebe. Onaj ko poznaje dobrog čoveka je srećan, ako još prizna to i sebi i drugima srećan je još više. Tihi su, kada govore kažu. Gledaju da svoj posao odrade korektno, ne obećavaju ako neće ispuniti.
Stajala sam i posmatrala cvetanje malog lokvanja. Svetlost se igrala sa okruglim listovima. Pomagao joj je blagi povetarac koji je mnogo značio jer je dan bio neobično vreo. Od savršene beline do blago roze latica lepota retkih cvetova je prizivala poglede slučajnih prolaznika.
Tu su se zadesili neki dobri ljudi. Skrivenih, pogleda, u želji da ne smetaju nikome, osmelili su se da zastanu pred upadljivom retkom lepotom. Popili su kafu i time završili lepo dvodnevno druženje sa prijateljima. Još malo da se upije poslednji zeleni trenutak mirnog okruženja. Brestovi, trska, bambusi, u daljini vinogradi i voćnjaci, salaši sa starinama koje čuvaju. Kratak beg iz urbane nemilosrdne džungle.
Male stvari i dobri ljudi.
Poznajem neke dobre ljude i srećna sam što su mi prijatelji . Znam da se na njih mogu osloniti u svako doba. Ukoliko ih zamolim za pomoć nikada neće odbiti.
Nadam se da mogu bar jedan mali deo njihove dobrote da nečim uzvratim.
Slika na svili : Poslednja igra lokvanja!
Нема коментара:
Постави коментар
Dragi prijatelji ukoliko imate komentar na pročitani post slobodno napišite.Hvala!