Možda su skriveni, ali ih ima. Možda svoje živote žive nečujno, bez buke, pompe ili samoreklame, ali ih ima. Nečujni su, nikada se ne žale i nemaju komentar za tuđe greške ili tuđe životne promašaje. Potrebno je da zavirimo u svet oko sebe i da ih primetimo.
Savremeni čovek u bespoštednoj borbi za lagodniji i savremeniji život zaboravlja na davno ispisane tablice koje je sam Mojsije dobio kao dar za nas.
Da bismo bili dobri potrebno je samo da prvo zavirimo u svoje misli pa da pređemo na dela.
...
Kada se spremala na svoje životno putovanje u Svetu zemlju posetila je svoje poznanike i prijatelje i od svakoga je, primila pisamce sa molitvom. Samo bi otvorila koverat. Ruka onoga koji moli je pustila papirić.
Ona je kako je sama rekla samo poštar. Ona će samo u pukotinu na Zidu plača zadenuti Molbu.
...
Samo je čekala lepu reč. Znala je da joj niko u njenom bolu ne može pomoći. Izgubila je sina, a potom i muža. Stara je i oseća ogromnu prazninu. Nahraniće gladnog psa i pomilovati izgubljeno mače. Detetu će pokloniti bombone. Nikoga ne moli za pomoć, ako pomoć dođe, dobro je.
...
Toliko je tolerantna da je to neshvatljivo. Može sa svima. Ćuti i ne žali se. Ima razumevanja za svakoga i dušu za saslušati svačiju muku. Razume sve i ne zahteva ništa.
...
Živi svoj život. Sama je, deca su joj daleko. Druži se sa onima koji liče na nju. Ne ogovara. Ne sluša ogovaranja. Živi ispunjena lepim rečima.
Šta uopšte znači dobrota?
Neopipljiva, nedodirljiva,ali ipak dostižna svima nama.
Možda je dobrota kao poluprava, pa ima svoj početak , ali kraja nema.
Šta je to u čoveku što ga takvim čini?
Da li je dovoljno misliti da smo dobri ili je činjenje važno. Pitanja ima mnogo. Filozofi su tu da govore.
Jednom sam dobila kompliment koji nikada neću zaboraviti:
-Ti živiš po Bogu.
Nadam se da je tako. Mada...
Za sve vas dobre jedan buket cveća na svili, drugačije ne mogu.
Нема коментара:
Постави коментар
Dragi prijatelji ukoliko imate komentar na pročitani post slobodno napišite.Hvala!