Iskrenost da ili ne!

Da li iskrenost može da gravidira?
Da li postoji manja ili veća doza iskrenosti?
Da li smo iskreni i koliko?

Sećam se jednom na času u srednjoj školi profesor je pričao o toj temi. Napravio je diskusiju  o tome da li reći istinu bez obzira na bol koji ona može izazvati ili biti umeren pa sve nekako zapakovati, da je čovek lakše proguta. Odgovori su bili različiti.
Moj odgovor je bio da istina treba da bude bezuslovna. Ako me čeka surovost, volela bih da se suočim sa tim odmah, bez uvijanja.
Od tada su godine minule. Kod mene se zadržao dobar deo te filozofije. Ne volim ogovaranja, jednostavno sam ostala takva,  ako imam nešto da izgovorim izgovorim i kažem to ću reći sagovorniku u lice. Ne volim ono iza leđa.
Neki ljudi to cene, neki ne.
Nekad mi se čini da ipak sve treba malo ublažiti, malo proterati kroz neki filter, pa se polako pripremati za ono što nije lepo. Možda su mi takvo razmišljanje donele godine, ko zna!
Filozofi imaju dobru izreku:
Bože daj mi snage da prihvatim ono što ne mogu da promenim  i snage da promenim ono što mogu.

Rekla bih:

Bože daj mi snage da činim dobro.

Tema je otvorena za diskusiju!